Sortiment i kvalitet višnje sa našeg podneblja je takav da se najčešće koriste u razvijenim zapadno-evropskim prerađivačkim industrijama sokova i drugih prerađevina od voća radi poboljšavanja ukusa i arome tih proizvoda viših faza prerade. To ukazuje na daleko šire mogućnosti plasmana višnje.

Proizvodnja višnje u Srbiji ima izvanrednu perspektivu, naročito u pogledu izvoza.
Plodovi višnje se najviše koriste za razne vidove prerade, a najveće količine se smrzavaju ili prerađuju u sokove. Po količini proizvedenih plodova nalazi se na trećem mestu, iza šljive i jabuke. Oblačinska višnja, koja se kod nas najviše gaji, lako se vegetativno umnožava, tako da su sadnice jeftine. Pored toga, ona rano stupa u rod, rađa redovno i obilno, rezidba je jednostavna, potreban je mali broj zaštitnih prskanja, a berba se može izvoditi mehanizovano.

Višnja ima visoku hranljivu vrednost plo-dova, dijetetsku i upotrebnu vrednost. Poseban značaj ima vitaminski i kiselinski sastav ovog voća. Koristi se za preradu u različite proizvode kao što su: kompot, slatko, sokovi i koncentrati, pasterizovana višnja, smrznuta višnja, pulpa od višnje, rakija višnjevača, liker od višnje, voćni jogurt, aromatizovano mleko, bombone i čokolade sa višnjom i sl.

Za višnju je karakteristično da je veoma adaptivna, uspeva čak i do hiljadu metara nadmorske visine, ali joj najviše odgovaraju tereni od 400 do 800 metara.

Brdsko-planinska područja Srbije pružaju veoma povoljne agroekološke uslove za uspešno gajenje višnje sa plodovima odličnog kvaliteta i veoma visoke tehnološke vrednosti.
Prinos višnje – relativno je skroman, i prosečno iznosi 9,3 kilograma po stablu.